Посланици су већином гласова усвојили и Одлуку о утврђивању и свечаном обележавању датума од покрајинског значаја.
Том одлуком утврђено је да су значајни датуми за Покрајину: 15. мај, када је 1848. године у Сремским Карловцима одржана Мајска скупштина на којој је проглашено стварање Српске Војводине, 25. новембар, у спомен на 1918. годину, када је Велика народна скупштина у Новом Саду прогласила присаједињење војвођанских области Краљевини Србији и 10. децембар, Међународни дан људских права. Осим тих датума, као значајни за Војводину одлуком усвојени су и дани националних заједница које имају своје језике у службеној употреби у покрајини, а то су датуми националних заједница Мађара, Словака, Румуна, Русина и Хрвата.
Та одлука, која је уједно била и прва од осам тачака дневног реда војвођанског парламента, изазвала је вишесатну полемику између представника власти и опозиције.
Шеф посланичке групе „Александар Вучић – Србија побеђује” Миленко Јованов истакао је да су предложеном одлуком одлучили да истакну датуме који су важни за све грађане Војводине да би се тих дана додељивала одређена признања, али и ти датуми обележавали на свечанији начин него до сада. Коментаришући амандмане ЛСВ-а, Јованов је рекао да су они „апсолутно неприхватљиви”.
– Српска напредна странка и наша коалиција не жели да баштини историју која почиње војном управом генерала Ивана Рукавине коју су обележили тортура, малтретирање, убиства, масовне гробнице, протеривање и све оно што је било у том времену – нагласио је Јованов. – Још мање желимо да обележавамо датум који се односи на доношење Устава из 1974. године и његових последица јер би смо били вероватно једини народ који слави сопствену пропаст и обележава дан када је почело растакање српског националног корпуса. Само доношење Устава из 1974. године било је намењено сакаћењу Србије као федералне јединице у СФРЈ.
Он је додао да постоји законски основ за доношење одлуке „кроз аналогно тумачење” јер Војводина има надлежност да даје сагласност на сваки празник који утврди локална самоуправа у покрајини.
– Ако неко има надлежност да даје сагласност ономе испод себе, која је логика да тај сам нема надлежност да донесе сопствене датуме? При том, овде не утврђујемо никакве празнике, већ декларативно кажемо које ћемо датуме као покрајина обележавати. То нема везе са Законом о празницима и празницима у том контексту – закључио је Јованов.
Извор: Дневник