Поштована председавајућа, даме и господо, колега Галић је говорио стручно, ја ћу покушати лаички да објасним о чему се овде ради. Лаички речено, ово може да се назове или да се упореди са дивљом градњом. Значи, имате неки свој плац, уоквирен и ви онда проширите још метар до комшије и узмете оно што није ваше. Е, то ради Покрајинска влада.
Пронађите ми у члану 45. Статута Аутономне покрајине Војводине, који сте ви усвојили, и једну-једину алинеју која говори о томе да је Покрајинска влада надлежна да закључи међурегионални споразум. Нема. Господине Бугарски, џаба тражите. Трећа, четврта алинеја одоздо на горе, значи, изнад члана 46, то вам је на 42. страни, погледајте, каже: предлаже Скупштини закључивање споразума са одговарајућим територијалним заједницама других држава. Предлаже Скупштини, молим вас, не – закључује.
`Ајмо даље, шта вам каже Пословник о раду, такође, који сте ви донели? Члан 155: Скупштина закључује међурегионалне споразуме. Па, овде се о томе не ради. Овде Скупштина, чланом 9, у складу са овим чланом, закључује један кровни споразум, општи споразум, а онда Влада закључује међурегионалне споразуме из одређених области у вези са тим. Немате право на то по Статуту. Немате право на то по Пословнику о раду. Да сте додали једну реченицу, да ти споразуми, такви, иду на верификацију у Скупштину Војводине, овај би вам члан ваљао. Ма, колико се трудили, колико сте дуго, како је овлашћени предлагач, не знам да ли је то родно сензитивно ако се каже предлагачица, овог акта говорила, колико год да сте се трудили, опет нисте направили да ваља.
Урадили сте исто оно што сте радили са Статутом. Иста су вам образложења. Једно-једино образложење које ви имате и ви кажете – различити приступи, ваш је једини приступ, приступ целисходности. Било би целисходно да то тако буде, а да ли је то у складу са актима које сте сами доносили, да ли је то у складу са правним системом, да ли је то у складу са било чим, осим вашом вољом да то тако буде, то није битно.
Извините, битно је.
Такође, члан 15, колега Галић није о томе говорио, сви међурегионални споразуми који су закључени до доношења ове Покрајинске скупштинске одлуке, сматрају се закљученим од стране Скупштине Војводине. Једном en general одредбом, све оно што сте до сада закључили, сад се сматра закљученим. Па, то сте тако већ радили. Знате кад сте то радили? Радили сте кад сте преименовали одлуке из скупштинских одлука, како су се до тада звале, у покрајинске скупштинске одлуке, па сте рекли – добиле су правну снагу. Па, извин`те, нису. Конкретно, Одлука о застави, није имала правни основ, ни у Статуту, ни у омнибус закону, ни у Уставу, ни у чему није имала правни основ, ви сте рекли – па, ми смо јој променили име и сад она има правни основ. Молим вас, ово не може овако да функционише. Измените ово у овом делу, ставите да иде на обавезну верификацију Скупштини, јер је Скупштина та која то мора да закључи, ви ставите да Влада предлаже и то је готова прича. То је врло једноставан поступак.
Дакле, никаквог разлога није било, ма колико ви желели да прикажете да је то оперативније, итд. Вероватно и јесте, али никаквог разлога није било да се то не изнесе на Скупштину. Дакле, потпуно је било нормално, нека Влада припреми предлог, нека та Влада припремљен предлог упути Скупштини, Скупштина ће о њему да се изјасни и она ће га закључити или га неће закључити. То је крај приче.
Дакле, ово што сте ви предложили, просто није у складу са актима, које сте сами доносили. То је највећи проблем. Да не причам о законима, да не причам о Уставу, да причамо о актима које је ова већина изгласала, па ви ни то нећете да спроводите у пракси, ви ни тога нећете да се држите. Па, како онда да очекујемо придржавање законима и другим актима?
Према томе, ја вас позивам, ево, да ово или повучете или да већ на следећој седници дорадите, па да на једној седници прво усвојимо лепо све ове међународне споразуме које сте имали, да се то лепо оправоснажи, да то буде у складу са садашњим Статутом, не овако, једном генералном одредбом да то важи, нико не зна ни за шта важи, под један. И, под два, да додате нови став у члан 9, који ће рећи, односно да измените у два дела, да кажете да Одбор и Покрајинска влада предлажу, а да Скупштина закључује, дакле, само да препишете оно што пише у актима које сте сами доносили. Хвала.
МИЛЕНКО ЈОВАНОВ:
Није спорно ово што сте Ви навели. Мало имам осећај да идемо сад – Ви у клин, ја у плочу. Неспорно је то да сте ви навели да Скупштина закључује споразуме, али сте исто тако навели и да је Покрајинска влада надлежна за та закључивања споразума. Нисте навели да су међурегионални, али кад кажете – споразум, не можете, чак и ту варијанту, чак и ово што сте ставили, по Статуту не можете то да изведете. Рекао сам вам, члан 45. алинеја четврта одоздо, од назад кад бројите.
Значи, ако је изричито стављено у Статут да је надлежност Владе предлагање споразума, онда ви не можете да кажете, неким нижим актом од самог Статута, да Влада закључује било шта друго. Не можете, просто то тако не може. У том неком контексту ви можете да донесете одлуку скупштинску где ћете да кажете да Влада усваја покрајинске скупштинске одлуке, Скупштина нема потребе ни да постоји. Морате да схватите да сте ви ограничени актима који вам јасно кажу, значи, овде је неко пропустио да прочита надлежности Владе. Ко је пропустио, ја не знам, али неко је пропустио, и ви сад шта радите? Ви сад ово подводите у ону тачку која каже – и врши друге ствари, остале ствари. Али то не можете тако широко да тумачите, јер се то односи на оне друге ствари које ту нису наведене, а наведене су у Статуту, јел` тако? Ово није наведено нигде, ово формално-правно не постоји. Ви овим конституишете ново право Покрајинској влади, које не постоји ни у једном другом акту, којим се регулише функционисање Аутономне покрајине. Ви буквално конституишете ново право. Е, ту је проблем.
Разумем да је потребно деловати некад брзо, разумем да је потребно да некад Влада и брже реагује, али шта да радимо, такав нам је Статут, што о томе нисте размишљали када сте писали Статут не можете аргументом целисходности покривати све недостатке. Просто, не можете да кажете – то је целисходно, то нам тако треба због међурегионалне сарадње. Имате право по Статуту и Уставу на међурегионалну сарадњу, разрадили сте то право, ово како сте урадили једноставно не може. На жалост, неко је подбацио, није прочитао члан 45. Статута и није прочитао члан 155. Пословника о раду, који јасно наводи искључиво Скупштину, не одбор Скупштине, не Покрајинску владу, Скупштину, значи пленарно, за закључивање споразума. Те две ствари су вам морале бити идеја водиља и неки оквир у коме се крећете. Изашли сте из оквира.
МИЛЕНКО ЈОВАНОВ:
Господине Бугарски, у речи „надлежна“ је суштина проблема. Није надлежна, ни по једном акту није надлежна, по Статуту није надлежна, по Пословнику није надлежна, по закону није надлежна и не можете да ставите да је надлежна. Колико год се потписао кровни споразум, колико год кровни споразум био потписан, па га после ви разрађивали, није надлежна, и то је суштина.
Извод из стенографских бележака са 41. седнице СКУПШТИНЕ АУТОНОМНЕ ПОКРАЈИНЕ ВОЈВОДИНЕ, одржане 28. априла 2015. године
