Поводом отварања амбасаде Војводине у Бриселу ДСС поставља питање покрајинској власти шта се то променило у односу на пре само неколико месеци када су највиши покрајински функционери изјављивали да ће до реализације ове неуставне идеје доћи тек када Србија буде кандидат за ЕУ. Колико је познато, Србија је још увек само кандидат за кандидата, па се овај услов још није испунио. Такође, 2008. године Бојан Пајтић је говорио да би отварање војвођанске амбасаде у бриселу било скупо, па питамо да ли, можда, данас има више новца него 2008; да ли је економска ситуација боља, да ли ради српска привреда и расте ли индустријска производња, па су се одједном појавиле паре за финансирање стварања атрибута државе за покрајину Војводину?
Јасно је да одговор на ова питања лежи у чињеници да је на политичкој сцени у покрајини на делу велика трговина, па је као део те трговине дошло и до смене у Електровојводини и до отварања војвођанске амбасаде.
Они који се ових дана на сва уста залажу за лустрацију су услед велике жеље да неког лустрирају пре неколико дана „лустрирали“ никог другог до директора Електровојводине. О томе како изгледа лустрација у режији Лиге, грађани свакодневно могу да се увере када виде како представници Лиге заједно са посланицима СПС-а, некадашњим Аркановим саборцима, а од скора и бившим радикалским функционерима, учествују у власти и упропаштавању Србије. Или када виде високе функционере комунистичког режима у Војводини, којио је био најригиднији и најкомунистичкији, како са Чанкопм раде на стварању војвођанске државности.
Међутим, грађане у покрајини данас треба више да занима шта се мења променом директора Електровојводине? Да ли ће коначно бити започета изградња бар једне од шест најављених хидроелектрана у покрајини? Да ли ће почети са радом бар једна од 12 обећаних мини – хидроелектрана? Да ли ће се изградити термоелектрана, или чак нуклеарка, како је најављивано? Да ли ће бити било каквог помака на боље? Наравно да неће.
Ово само показује да партије које чине власт више немају граница у свом лицемерју и да су зарад опстанка на власти спремни да жртвују и сопствене ставове и сопствене кадрове. Управо зато и морају да оду, јер они који данас чине власт и у Србији и у Војводини, неће се либити да жртвују и сопствени народ и сопствену државу, само ако би то значило „стабилност коалиције“ и још коју годину власти.
