Поштовани господине председниче, поштоване колеге посланици, политичка победа странке којој припадам јесте то што су Статут Војводине накарадан и неуставан и закон који је писан после тог Статута постали прошлост у политичком животу Србије. Ми смо пред Уставним судом покренули оцену уставности ових аката и доказали, иако смо врло често сами били на супротној страни, да смо били у праву.
Пропуштена је, нажалост, и овај пут прилика да се уради правно перфектан посао. Рад на Статуту би се могао поделити у два корака. Први је онај којим су се бавили правници и стручњаци, а други је онај који су преузели политичари. На оно што су правници урадили, политичари су бацили сенку. И ја нећу да измишљам аргументе. Аргументе сте, драга господо који ћете данас гласати за овај предлог, дали ви сами једном једином речју и та реч је – компромис.
Ви, господо, нисте писали нов акт, па да сте требали о њему да се договарате и да правите компромис, него сте имали врло јасну одлуку Уставног суда коју сте морали да спроведете до последње запете. Правили сте компромисе у називу извршног органа у Војводини, назвали га „Покрајинском Владом“, а када погледате надлежности, ја баш не видим да та Влада нешто ће да влада. Сада вас питам – да ли ce та Влада зове Влада што јој тепамо, да ли јој је право име Владимир, па јој тепамо Влада, па је то разлог зашто се тако зове, или Владан или нешто слично, или сте то урадили да би сте сачували упоришну тачку за неки наредни период, о коме сада сви тако говорите, а то је писање новог Устава?
Исто важи за националне мањине повлака националне заједнице. Ја ћу се тако од сада обраћати када говорим о националним мањинама повлака националним заједницама. Још један компромис који није у складу са Одлуком Уставног суда.
Такође, имаћемо ускоро и извештај Заштитника грађана повлака Омбудсмана, па ћемо видети шта ће у извештају Заштитника грађана повлака Омбудсмана да пише.
Поново сте у Статут и у надлежности уврстили науку, ваљда да би професор Петровић имао секретаријат и наставио своје генијалне пројекте помагања технолошком развоју и науци у Војводини.
Интересантно је, данас када чујемо да је добро слушати професоре уставног права, да је добро консултовати стручњаке и лепо је што сте то схватили после пет година, и ја се сада питам – да ли ви то нисте знали пре пет година, када сте писали онај први неуставни Статут, па су вам сада пукли видици одједном, или сте тада били довољно јаки, бахати и осиони, па вас је било баш брига шта мисли струка, шта мисли правничка јавност? Да сте остали такви какви сте били 2009. године, вероватно би вас било баш брига шта мисли Уставни суд. На крају крајева, цитираћу изјаву да је Одлука Уставног суда: „антицивилизацијски насртај на аутономију Војводине“ – др Бојан Пајтић. То је ваш однос према нечему што је уставност у овој земљи.
Из свих ових разлога ми не можемо да подржимо данашњи Предлог, просто зато што о спровођењу одлука суда нема компромиса. Јер, ако је данас политички компромис да може да буде Влада и не мора, а могу мало националне заједнице, а могу мало и националне мањине, хоћемо сутра да правимо компромис од тога, када неко иде у притвор на 30 дана, да му кажемо – може да буде и 17, када треба да плати казну од 100.000 динара, хајде уплати 47.000? Где је крај компромисима које треба да правимо у овој земљи?
Чули смо намеру председника Владе Србије, да жели да од Србије направи пристојну земљу, али погађањем око спровођења Одлуке Уставног суда, тај посао се не прави. Хвала вам.
