Припрема...

28. септембар 2011.

Привредни амбијент у Кикинди је катастрофалан


У току протекле недеље били смо сведоци да се неки представници локалне власти хвале како су успели да обезбеде средства за нове спортске терене, сређивање школа, разне програме подршке итд. Ипак, не можемо а да се не запитамо да ли су заиста то приоритети Кикинде и да ли су најважнија питања, као што је незапосленост, у овом граду решена и да, уколико већ могу да донесу неке паре из републичких, покрајинских или неких других фондова, онда доносе новац који ће се улагати у привреду и отварање нових радних места.

Најважнији и највећи проблем са којим се сусрећу грађани Кикинде јесте незапосленост. Шта је локална власт урадила по том питању? Очигледно ништа, пошто ништа, од свега што су причали, није урађено како би се поправио привредни амбијент у граду, како би дошло до инвестиција, па самим тим, и до отварања нових радних места. Сетимо се једне идеје за коју смо и ми, као опозициона странка, рекли да је добра и да је подржавамо, а то је идеја да у Кикинди почне са радом Пословни инкубатор. Прошло је већ скоро годину дана од најаве члана већа за привреду, господина Грбића, да ће овај пројекат почети да се реализује, али видимо да од тога нема ништа. Иста је ствар са индустријским зонама. Док други градови и општине имају по две, три индустријске зоне, Кикинда нема ниједну! Како онда наша општина да буде конкурент другим општинама у привлачењу инвестиција? Где да водимо заинтересоване да граде погоне? Такође, ми у Демократској странци Србије сматрамо да је неопходно извршити попис објеката фирми које су у стечају, или су потпуно пропале, који имају сву инфраструктуру и са чијим би власницима требало поразговарати о могућностима за евентуално издавање ових објеката. На жалост, локална власт ништа од овог не ради.

Такође, имамо однедавно једну ситуацију да разне инспекције крстаре градом и затварају мале радње, фирме итд. Желим јасно да подвучем да за нас у Демократској странци Србије никада није било спорно да се закони морају поштовати, али ако закони важе, онда морају да важе за све подједнако. Цео град зна да постоје “забрањене зоне” за инспекције у Кикинди. И онда пошто не могу да кажњавају велике, они кажњавају мале, наше фирме из Кикинде. Како је могуће да се у једној недељи затворе сви кафићи у једној улици? Шта је то неки харач, зулум шта ли…? Имали смо прилике да видимо да се начелник округа хвалио како му инспекције добро раде. Ево то имају прилике да осете и привредници у Кикинди на својој кожи, а ми сматрамо да се не ради добро и да људи који у овим тешким временима запошљавају макар једног човека заслужују много више поштовања.