Поштовани господине председниче, даме и господо посланици, ми у Демократској странци Србије сматрамо да, иако су ове измене Пословника обимне, оне нису свеобухватне и да се суштински неке мањкавости, које он има, не отклањају, а појединим решењима мислимо да се само додатно компликује рад Скупштине.
Ја ћу прво рећи шта је оно што су у самом тексту Предлога одлуке о изменама и допунама Пословника наше замерке, а онда ћу прећи на оне замерке које се тичу нечега што није поменуто, а пише у Пословнику.
Дакле, у члану 21. овог Предлога измена Пословника каже: уколико систем за електронско гласање није у функцији, о чему председник Скупштине обавештава посланике, и када председник, односно овлашћени представник посланичке групе изрази сумњу у постојање кворума, кворум се утврђује пребројавањем. Дакле, само председник посланичке групе или овлашћени представник то може да каже, а посланик који ту седи, уколико су ова двојица одсутни, и види својим очима да никог нема у сали, не може да укаже на то да кворума нема.
Даље, у члану 24, трећи став, кажете: уколико се у току претреса одређене тачке укаже потреба за ближим објашњењем, председник даје реч члану Покрајинске владе. Значи, председник одлучује, арбитрарно, да ли постоји ова потреба и он даје члану Покрајинске владе, кога он, овако, изабере из првог реда, ко је овде присутан.
Члан 30, то је и амандманом после предложена промена: Скупштина разматра и усваја информације о стању у одређеној области, извештаје о раду јавних предузећа, установа и других организација чији је оснивач Аутономна Покрајина Војводина, уколико је то предвиђено њиховим оснивачким актом. И, сад они лепо измене своје оснивачке акте и нико не подноси извештај Скупштини Војводине. Је л` то идеја промене Пословника? Ако је то идеја, лепо сте то смислили, само неће да вам прође.
Даље, заказивање седнице Скупштине у року од три дана, није спорно да постоје одређене ситуације када заиста то може да се деси, да се уради, да се тако сазове, али сте ви избрисали једну реч која је стајала у овом Пословнику, а то је да се таква седница заказује изузетно, значи, по изузетку. Бришући реч „изузетно“, ви од овога можете да направите правило и онда да нам стигне Извештај о раду Фонда за капитална улагања, који је претходи пут износио око хиљаду и нешто страница или онај пре тога и кажете „хитност“, за три дана. Значи, за 10 дана не може да се проучи тај материјал, а не за три. Председник ће дати некакво образложење, ми ћемо рећи – нисмо задовољни образложењем, ви ћете наставити, изгласати шта хоћете и то је то. Ако је поента да се посланици који желе да дискутују онемогуће да прочитају материјал, ту поенту ћете на овај начин дефинитивно постићи.
Шта је оно што суштински не ваља у Пословнику, а није мењано? Прво, господин Сантовац је указивао на диспропорцију између нечега што је легитимитет посланика изабраног на пропорционалној листи и онога који је изабран по већинском систему. Ми овде имамо проблем, дакле, прво, што посланик сам по себи не може да буде предлагач покрајинске скупштинске одлуке. Овај Пословник тражи да пет посланика или група могу да буду предлагачи и ево вам парадокс, посланик може да буде предлагач закона о надлежностима Покрајине, посланик може да осмисли како ће цела Покрајина да функционише, а посланик у Скупштини Војводине не може да предложи нижи правни акт. Дакле, потпуно сулудо. Са друге стране, дајете могућност да посланик, појединац, може да предложи амандман, који би Скупштина Војводине требала да предложи на одређени закон у Скупштини Србије, то дозвољавате, али не дате посланику да предложи покрајинску скупштинску одлуку. Зашто? Па, зато што вам је стало како ће да изгледа и ко ће да предлаже покрајинске скупштинске одлуке, а баш вас брига како ће да иду предлози на законе, јер тамо немате већину. Дакле, потпуно нелогично.
Имамо проблем, 60 људи је бирано именом и презименом из својих места. Тај човек или жена, посланик или посланица, жели да предложи покрајинску скупштинску одлуку.
Проф. др СВЕТЛАНА ЛУКИЋ-ПЕТРОВИЋ:
И жена је човек.
МИЛЕНКО ЈОВАНОВ:
Јесте, извињавам се ако сте погрешно разумели. Ако имате тврдњу да је другачије, ви ми докажите. Ја мислим да жена јесте човек.
Дакле, ако је суштина у томе да посланик може да предложи нешто више од онога што је покрајинска скупштинска одлука, не знам зашто му то ускраћујете.
Са треће стране, потпуно је нелогично да неко, ко је изабран из одређене средине, а та средина може бити, рецимо, Сремска Митровица, 70.000 бирача, не може за свој крај да предложи неку покрајинску скупштинску одлуку, него мора да нађе групу. А, шта ако нема групу, ако је из групе грађана?
Још једна ствар, која се тиче образовања самих посланичких група, јер ви комплетну Скупштину гледате само кроз рад посланичких група, нелогично је да у Скупштини од 120 посланика, пет посланика чини посланичку групу, као што је и у републичком парламенту са 250 посланика, посебно је нелогично што, ако погледате да се 60 људи само бира по пропорционалној листи. То значи да неко са 5% може да има само три мандата и неко је прешао цензус, освојио је 50.000 гласова и нема посланичку групу по овом Пословнику, а пет посланика, изабраних по разним групама грађана, освоје заједно 20.000 гласова, јер су им изборне јединице мале, формирају посланичку групу и имају све бенефите које Пословник дозвољава.
Дакле, нисте извршили целовиту промену, нисте у потпуности избрисали све оно и променили све оно што смета и очигледно да ће овај Пословник морати трпети још промена. Хвала вам.
