Шеф посланичког клуба Српске напредне странке Миленко Јованов каже како му се чини да у садашњем скупштинском сазиву постоји само једна тачка дневног реда и да је та тачка – разно. У интервјуу за „Политику“ каже да не може да разуме да највећи број опозиционих посланика ни после годину дана није успео да савлада захтеве парламентарног деловања.
– Просто не могу да разумем. Они и даље препричавају трачеве, гласине и новинске текстове објављене у медијима који их подржавају. Ту политике, нажалост, нема ни у траговима, па самим тим ни предлога решења, или озбиљне и аргументоване критике – каже Миленко Јованов.
Како оцењујете избор Маринике Тепић за председницу Анкетног одбора за утврђивање чињеница и околности које су довеле до трагедија у ОШ „Владислав Рибникар“ и у селима у околини Младеновца?
Стари Латини би рекли „Res inter alios“ или ствар договорена између других није наша ствар. Тај избор био је последица договора унутар опозиције, који је преточен у документ који смо једногласно усвојили. Тиме је за нас сва прича на ту тему завршена. Представници опозиције су замислили да се промовишу преко тог одбора. Зато су се и посвађали на првој седници, што је с једне стране срамота, али с друге буквално све говори о њима.
Вучићева политика прошла тест времена и дала историјске резултате
Најављено је да ће на јесен бити основан државотворни покрет. Има ли места у њему за опозицију?
Покрет је замишљен као надстраначки и има за циљ да се окупе сви људе који су спремни и вољни да се боре за политику слободне, самосталне и независне Србије. Ту политику је дефинисао и у пракси је спроводи председник Александар Вучић. Та политика је прошла тест времена и бројна искушења и дала је историјске резултате. Оно што поуздано знам јесте да ће СНС дати апсолутну подршку тој идеји и да ће свом својом снагом и свим својим капацитетима бити уз председника Александра Вучића. Или, како то каже председник странке Милош Вучевић, ми ћемо бити први вагон у тој композицији. За све остало ћемо видети.
Дали је наводно постојао неки договор СНС-а и ССП-а, о чему говори лидер Двери Бошко Обрадовић?
Господин Обрадовић је био извођач свих физичких и мануелних радова за Драгана Ђиласа – од рушења саобраћајних знакова, преко упадања у скупштину и РТС, блокаде Председништва, па до последњих протеста. Мета свих тих њихових перформанса, насилних акција и окупљања били су председник Вучић и СНС-а. И онда смо ми у договору, а он није. Нешто је друго ту по среди. Господин Обрадовић се вероватно осећа искоришћено. пошто га његови поли-
тички савезници с којима и дан-данас шета и протестује, ито и не крије, најпре употребе за неке њихове циљеве, а онда одбаце и тако му покажу шта стварно мисле о њему. И верујем да му то није пријатно јер се понавља већ ко зна који пут. Двери су им дале потписе да могу да заказују седнице. Бошко Обрадовић је помислио да ће га због тога поштовати, укључити у заједнички опозициони рад. али је то поново изостало јер је своју улогу одиграо оног мо- мента кад је те потписе дао Ђиласу, Јеремићу, Лазовићу, Ћути, Зеленовићу и Миливојевићу. Најзад, очигледно му је лакше да измисли причу него стане пред огледало и одговори себи на питање како је могуће да се стално саплиће о исти камен.
Да ли је извесно повећање изборног цензуса?
Видећемо. То је тема о којој се говори пре свега у народу. Заиста на дневном нивоу добијам поруке грађана да би желели да се цензус подигне. Посебно за коалиције. Има то смисла, јер није ни поштено да десет странака заједно скупи три одсто гласова. С друге стране, упра- во је тај цензус омогућио Србији да види сву простоту,незнање и безидејност бројних политичара с наше политичке сцене који су се представљали сасвим другачије док су били ван парламента. Да нису изашли на велику позорницу и под рефлекторе јавности, како бисте видели људе који долазе пијани у скупштину, од папира праве дурбин, па кроз њега гледају по сали? Како бисте видели самопроглашену елиту која ни реплику не уме да каже а да је не прочита с папира? Како бисте видели простаке који урлају на министре и посланике или оне који прескачу клупе и скидају кравате да би се физички обрачунавали с неистомишљеницима? Све би то било сакривено од очију јавности да нису ушли у скупштину и приказали се у правом лицу. Зато и овај низак цензус има својих предности.
