Када наредни пут Драган Ђилас крене да саопштава грађанима своје опсервације о међународној политици, морао би да каже са којим се то он светским лидером састао икада у животу. Затим би морао да каже и на којем је светском политичком догађају учествовао и шта је тамо за Србију постигао.
Одговор је јасан, јер, Ђилас међународне односе и међународну политику посматра из позиције воајера, који нити шта разуме, нити чему доприноси, али воли да погледа и да после коментарише.
Како изгледа када овај воајер пожели нешто конретно да уради на међународном плану, најбоље показује његов јадни покушај, који се завршио тако што му се Вук Јеремић у лице смејао због бриљантног „тарзанског“ енглеског који је том приликом демонстрирао.
Управо због тога, Ђилас треба да се држи тема у које се разуме, а то је пре свега бесомучно богаћење захваљујући политичким позицијама. За то је стручан, али о томе не треба да прича грађанима, него надлежним органима, а надам се да се и тај дан ближи.
