Представници власти и опозиције у Србији не слажу се око тога у којој мери одлука о санкцијама Русији одлаже формирање нове Владе Србије.
Међутим, оно у чему су сагласни јесте да је рат у Украјини утицао на чињеницу да ни три месеца од проглашења коначних резултата парламентарних избора Србија нема кровну институцију.
„Ја разлоге видим пре свега у чињеници да је било потребно припремити државу за сва искушења која су узрокована руско-украјинским сукобом“, рекао је за Радио Слободна Европа (РСЕ) Миленко Јованов, шеф посланичке групе владајућих напредњака у парламенту.
У једној од последњих изјава, мандатарка Ана Брнабић је за РТС 22. септембра навела да су околности успориле формирање Владе и да се нада да ће она бити формирана у првој половини октобра.
„Али никад не знате шта ће вам доћи од обавеза“, рекла је она.
Миленко Јованов наглашава да ће Влада бити формирана у складу са законским роковима.
Рок за формирање владе је 120 дана од проглашења коначних резултата избора. Тај рок истиче за двадесетак дана.
Србија је у међувремену суочена са позивима западних званичника да уведе санкције Русији због агресије на суседну Украјину.
Јованов каже да не мисли да су санкције разлог што влада још није формирана већ да је то због решавања егзистенцијалних ствари.
„А тичу се пре свега енергије и хране што је поремећено на тржишту Европе“, навео је Јованов.
Упитан о санкцијама Русији, Јованов каже да је сигуран да ће се Србија увек руководити својим интересима.
„Да ли нешто јесте или није у интересу Србије видећемо“.
Он наводи да позиција Србије није једноставна и да се мора узети у обзир какве ће бити последице одлуке каква год она буде била.
„Оно што ја данас могу да видим то је да за позицију Србије изгледа више разумевања има амбасадор Сједињених Држава кроз изјаве које даје него неки домаћи политичари и један део медија, невладиног сектора и јавности у Србији“, оценио је Јованов.
Амерички амбасадор у Србији Кристофер Хил рекао је 10. октобра да је Србија у специфичним околностима када је у питању увођење санкција Русији, углавном због велике зависности од руских енергената.
Хил је раније рекао да САД и ЕУ очекују да се Србија прикључи санкцијама Русији, али да Београд сам одлучује о томе и да нема притисака.
Председник Србије Александар Вучић је у обраћању јавности поручио да ће Србија задржати позицију да не уводи санкције Русији.
„Задржаћемо је до тренутка док штета која се буде наносила Србији не буде далеко већа, таква да морамо да прихватимо другачију реалност“, навео је Вучић.
Он је такође додао да ће будућа влада можда да донесе неку другачију одлуку. Али је и поновио да ће се власт понашати и руководити у складу са интересима Србије.
Вучић је током претходних месеци говорио да Србија има своје виталне националне и државне интересе и да поштује традиционална пријатељства.
Осим гасне зависности, Србија рачуна на подршку Русије у Савету безбедности Уједињених нација око непризнавања независности Косова.
