Седница Народне скупштине Републике Србије, на којој су изабрани нови чланови Владе Србије, прошла је мирно, уз уобичајено оштру расправу, за разлику од претходне седнице када су посланици опозиције правили хаос, гађали своје колеге из власти димним бомбама, флашама, прскали их пеном из ПП апарата и тако повредили неколико народних посланика.
Члана Председништва СНС и шефа Посланичке групе СНС Миленка Јованова питамо да ли га је изенадио миран ток последње седнице, с обзиром на то колико је насилна била претходна седница, на шта он одговара да, након три године проведене у Скупштини са људима из опозиције, мало тога може да га изненади.
Релативно брзо смо изабрали Владу. За свега дан и по рада, што је у неким другим ситуацијама било незамисливо. Међутим, то што су исти људи, пре само месец дана, од Скупштине направили бојно поље, а сада били релативно мирни, говори да немају апсолутно никакву идеју како да воде политичку борбу унутар институција. Ни на овој седници нису се бавили политиком, већ вређањем, оговарањем и трачарењем, тако да је ту све мање више по старом.
*Шта се то променило у међувремену што је умирло посланике опозиције?
– Ништа. Можда су само уочили да је њихово насиље изазвало опште згражавање у Србији. Али, ни то не мора да буде случај. Погрешно је тражити некакву логику и рационалност у њиховим одлукама. Једоставно, тако им дошло, а шта ће се десити идући пут, верујем да ни сами не знају.
*Шта се то догодило нашем друштву па смо дошли дотле да се изненађујемо ако неко не проводи насиље и ако се пристојно понаша?
– Догодило се то да се на опозиционој страни политичке сцене не налазе политичари, већ тајкуни, пропали новинари, активисти невладиног сектора и психијатријски случајеви. Ових последњих је, нажалост, највише. Чак и они који су имали некакво политичко искуство, нису били у првом плану у својим тадашњим странкама. Сада су, међутим, ти некадашњи епизодисти постали „лидери“. На све то додајте и њихову фасцинацију мишљењем такозване Твитер заједнице и потребу да се тој групи екстремиста и фанатика додворавају и ето одговора на питање.
*Много просторија СНС је демолирано, много активиста и функционера је нападнуто вербално и физички. Са чим сте се Ви лично суочавали у претходних шест месеци?
– Након што су умало изазвали трагичне последице нападом на посланице Јасмину Обрадовић и Соњу Илић и повредили двадесет и пет наших посланика, након што су организовано и дивљачки линчовали људе у Нишу, мислим да би било неукусно да причам о стварима које сам доживео, јер ништа није било ни близу тога. Верујем да сваки члан странке може да прича о некој врсти насиља кроз коју је прошао или кроз које су му пролазили чланови породице, али сам уверен да ће нас то учинити јачим и још чвршће повезати са странком и политиком председника Вучића.
*Како видите тактику председника Александра Вучића у борби са обојеном револуцијом која се проводи у нашој земљи већ пола године?
– Мислим да би свако други у неком тренутку показао нервозу и повукао потез који би изазвао катастрофалне последице за нашу земљу и да је једино председник Вучић био у стању да спречи реализацију плана да се у Србији изазове грађански рат.
*У претходном периоду постало је део фолклора да се говори како „председник Вучић није надлежан за нешто“. За шта су конкретно надлежни студенти у нашој земљи? Одакле они црпу убеђеност да су позвани да уређују државу и то газећи Устав и кршећи све законе?
– Студенти су надлежни да уче, али су мудро одабрани да буду гурнути у први план покушаја обојене револуције у Србији. Сетите се да је и раније било много покушаја да се студенти прикажу као носиоци неких акција против власти. На сваким протестима се то покушавало. Сада је, захваљујући ректорима, деканима и професорима, то у одређеној мери и успело. Они који иза кулиса повлаче потезе врло добро знају да никога не би покренули на акцију позивима да стану иза Ђиласа, Алексића, Поноша, Лазовића или неког од Јовановића. Било је потребно да се у први план истакну млади људи, који узгред крију свој идентитет, и да се шаљу поруке као са избора за мис света. Они су, као, за правду, за нормалност итд. Свако се лако идентификује са тим. Отрежњење ће доћи када се буде видело да иза тих милозвучних, а празних парола, стоји гола борба за власт. А неки ће у њима препознати нову политичку снагу којој ће дати своје поверење. У сваком случају, све ово јесте кренуло у циљу промене власти, али је резултат да је са политичке сцене збрисана парламентарна опозиција.
*Како смо дошли дотле да су професори, декани и ректори постали довољно дрски да крену у разарање образовног система земље? Како се то зауставља и шта је казна за такво понашање?
– Очигледно да су од оних који управљају овим процесом добили гаранције да за своје ангажовање неће трпети последице. Убеђен сам да ће се на тежи начин уверити да су били обманути и да ће у складу са законом одговарати за свако кршење закона које су предузели.
*Какав утисак је на Вас оставио велики народни скуп „Не дамо Србију“ и да ли је он био нека врста прекретнице у развоју догађаја?
– Свакако да јесте. Из више разлога. Прво, потпуно је пала у воду лаж коју су месецима понављали да председника Вучића нико не подржава и слично. Сетите се да је и сам председник позивао јавност да обрати пажњу како се у Шолаковим медијима или на РТС-у крије присуство народа на скуповима којима он присуствује и да се то ради да би се послала порука да га више нико не подржава и да је цео народ против њега. Сада више присуство народа нису могли да сакрију. Друго, послата је порука да је СНС, након пет месеци лудачких напада, прогона, вређања и слично, способна да окупи стопедесет хиљада људи, што значи да смо на ногама издржали све ударе. И треће, људи су са скупа отишли задовољни и охрабрени. То је најважнија разлика између нашег скупа и опозиционог скупа петнаестог марта. Они су са свог скупа отишли разочарани и као покисли, јер нису опослили оно због чега су дошли, а дошли су да на улици промене власт, а како чујемо, било је и озбиљних планова да се ликвидира председник Вучић.
*Шта очекујете од нове Владе Србије, од премијера Ђура Мацута и министара?
– Да се ухвати укоштац са свим изазовима које Србија има. На унутрашњем плану Влада мора да се супротстави обојеној револуцији и да се бори за интересе Србије на Косову и Метохији. На регионалном плану да се бори за очување Републике Српске и мира у Босни и Херцеговини. Да помогне Србима у Црној Гори да заштите своје интересе и одбране се од насртаја црногорских националиста и антисрпских шовиниста. Да се супротставља покушајима дестабилизације Србије који долазе из Загреба, Сарајева, Тиране… Да се настави европски пут Србије, али и да се чувају традиционално добри односи са Русијом и Кином, као и да се ради на даљем унапређењу односа са САД. Нашу позицију свакако додатно компликују међусобни односи великих сила, јер готово све очекују да се мање земље определе и прате њихову политику, а не да имају своју. Ми, захваљујући председнику Вучићу, водимо своју политику и то тако мора и да се настави. Додатни изазов за Владу је што све наведено мора да се ради истовремено и нема простора да се одређују приоритети, јер је све приоритет. У сваком случају, као што сам рекао и током расправе, нова Влада ће имати апсолутну подршку посланика СНС све док се држи политике коју је дефинисао и уобличио председник Вучић. Кључни и темељни елемент те политике је слободна, самостална, суверена и независна Србија.
*Колико ће се наше друштво опорављати од свега што нам се догодило и да ли ћемо имати трајне последице?
– Јако дуго. Унели су лудачке поделе у земљу. Свађали су децу са родитељима, децу међусобно. Сетите се ситуације у којој су терали сина Милоша Вучевића да протестује против оца. Нетрпељивост и мржњу су посејали међу колегама на послу, у породицама, у сваком сегменту друштва. Зато ће бити потребно време да све те ожиљке зацелимо и сву ту мржњу превазиђемо. Ипак, лично, никада нећу ни опростити ни заборавити то што су радили са децом. И борићу се до последњег даха да монструми који су на тако нешто били спремни, никада не буду у прилици да одлучју о било чему у нашој земљи.
