Припрема...

21. августа 2021.

Траже нацију “Војвођанин” на попису и кажу да имају разумевање министарке Чомић


Није први пут да аутономаши траже уочи пописа становништва Србије да се уведе рубрика “Војвођанин”. Покушали су то и 2011. године, али су прошли неславно и поново ће се спотаћи о исти камен. Пошто су пред нама избори, они се враћају радикалнијим ставовима не би ли на себе скренули пажњу и добили неки глас више.

Овако Миленко Јованов, потпредседник СНС, иначе Кикинђанин, одговара на иницијативу коју су ових дана лидер ЛСВ Ненад Чанак и његов коалициони партнер Александар Оџић из Војвођанске партије предочили министарки Гордани Чомић, а у којој траже да се на предстојећем попису 2021. први пут омогући да се житељи АПВ у рубрици “национална припадност” изјашњавају као – Војвођани.

Јованов додаје да у контексту предстојећих избора расту притисци на Србију, а и у ранијим сличним приликама, увек су аутономаши из Војводине били у првим редовима.

– Неће успети јер је њихова политичка снага нејака, немају подршку народа што су показали и прошли избори – поручује Јованов и подсећа да су пре десет година, уочи пописа аутономаши на билбордима позивали људе да се у рубрику “национална припадност” упишу као Војвођани/ке, а да су њихову поруку “Ја сам Војвођанин, знам ћирилицу и то сва слова” многи доживели као увреду.

ЗА КОГА РАДИ ЧОМИЋЕВА?

ДРАГО ми је да министарка Чомић има разумевања за идеју ЛСВ и ВП, једино не знам ко ће у Скупштини и Влади Србије да им подржи те суштински антисрпске ставове. Мислим да и ми као владајућа странка треба да се преиспитамо коме смо све дали мандат у српској влади и да ли сви ти људи раде у корист државе Србије или саучествују у притисцима са позиција министара – каже Јованов.

Судећи по тврдњи председника Војвођанске партије, ова обновљена иницијатива наишла је на разумевање министарке Чомић и њених сарадника на састанку одржаном ових дана у Новом Саду.

Као аргумент за тврдњу да “војвођански идентитет није споран”, Оџић наводи да после распада СФРЈ велики број грађана и грађанки доживљава Аутономну Покрајину као Југославију у малом и као свој дом.