Вук Јеремић бесрамно покушава да замени тезе и да заштити своје пајташе Боровића и Вучинића, не од Александра Вучића, него од истине, јер је у његовом изопаченом свету лажи и измишљотина дозвољено све, осим рећи истину.
Није Вучић ни терао, ни тукао по ушима, Јеремићевог функционера Боривоја Боровића да у медијима, уживо, мимо било каквог питања и теме, изјави да је Филип Кораћ, за којим је расписана Интерполова потерница, која се опет не може расписати без чврстих и озбиљних доказа, невин. Дакле, лицемеру Јеремићу не смета када његов пријатељ Боровић пре полиције, тужилаштва и суда, и уместо свих њих утврђује и пресуђује да је Кораћ невин, а смета му када се констатује да је то у најмању руку необично и захтева одговоре о повезаности и Боровића, али изгледа и Јеремића са човеком осумњиченим за тешка кривична дела.
Није Вучић водио суђење Мишковићу, па му мимо сваке логике и смисла враћао пасош и није се Вучић, већ управо Јеремићев пајташ Владимир Вучинић, врло често и врло чудноватом коинциденцијом, поклапао и преплитао у предметима, и као судија и као адвокат, са Зденком Томановићем, који, гле чуда, заступа баш Мирослава Мишковића. Опет лицемерном Јеремићу не смета веза судија и адвоката која траје без обзира на то ко где седи у судници, али му смета када се то јавно констатује.
Очигледно је, дакле, да Вук Јеремић покушава да санира штету насталу изношењем истине о његовом блиском окружењу и њиховим чврстим везама са људима са Интерполових потерница, тајкунима и лопужама, а коју су јавности представили сами! Будући да се истина не може демантовати другом истином, јер је истина једна, Јеремићу је остало да лажима објашњава да Боровић није рекао оно што је рекао и да Вучинић није радио оно што је радио. Једини му је проблем што се гомилом јавно изнетих лажи и измишљотина чврсто позиционирао на месту највећег лажова у Србији, па ће му ова нова лаж тешко проћи.
