Напади на Данила Вучића, сина Александра Вучића, имају познати и већ виђени рукопис Драгана Ђиласа, који у свом изопаченом схватању ствари, мисли да се оваквим бедним, поквареним и опасним подвалама води политика.
Истина је, међутим, да овде нема никакве политике, већ се свесно и намерно, лажима и измишљотинама, Данилу Вучићу црта мета на челу и врши његова криминализација.
Ово нису први гнусни напади на породицу Александра Вучића, али ни овога пута нико од оних што јавно реагују чак и онда када нема никаквих напада и што их много потресају лажне сузе и аматерско глуматање, није ни речју узео у заштиту децу која су заиста жртве прогона, праћења и лудачких конструкција, искључиво због тога што организатори тих напада много мрзе њиховог оца.
Али, ако већ они ћуте, проговориће Србија. И 21. јуна ће им пристојна и нормална Србија јасно поручити да се гади њиховог лицемерја и да не прихвата њихове умоболне кампање, њихову мржњу и прогоне.
