Држава одбрањена захваљујући председнику Александру Вучићу и народу, поручује члан Председништва ГО СНС-а
Члан председништва Српске напредне странке и шеф посланичке групе „Александар Вучић – Србија не сме да стане“ у Скупштини Србије Миленко Јованов у разговору за 24седам говори о најтурбулентнијим политичким и друштвеним изазовима године за нама, покушајима дестабилизације државе, улози опозиције и спољним притисцима, као и о порукама грађанима уочи периода који следи.
Како сагледавате годину за нама – политички, економски и друштвено? Који су били највећи изазови, а шта сматрате кључним резултатима државне политике?
– Највећи изазов је био блокадерски покушај рушења државе, што је довело и до политичких и до економских и до друштвених проблема. Ту долазимо и до одговора на питање кључног резултата, а то је одбрана државе. До тог резултата су довела два фактора – председник Александар Вучић и народ. Председник, јер је од самог старта имао идеју како се у датом тренутку треба супротставити блокадерима и народ, јер није дао да му странци отму државу.
Колико је тешко водити државу у времену истовремених спољнополитичких притисака и унутрашњих покушаја дестабилизације?
– То је изузетно тешка и сложена ситуација. Фактички, држава се налазила између чекића и наковња и зато сам сигуран да се, да је било ко други био на челу земље уместо председника Вучића, не би постигао овакав резултат борбе за Србију. Свако би негде погрешио, повукао неки исхитрен потез, испровоциран лудачким акцијама блокадера. Председник Вучић је, међутим, све урадио без грешке и данас и они који тада нису разумели неке одлуке, које су се чиниле као слабост и неодлучност државе, разумеју шта се радило и зашто се радило.
24sedam/Goran Sivački
ОПОЗИЦИЈА И ПОЛИТИЧКА СЦЕНА
Ко данас, по вашем мишљењу, реално чини опозицију у Србији? Да ли говоримо о политичким странкама са програмима или о уличном притиску без одговорности?
– Блокадери. Сви су они блокадери. Сви су учествовали у покушају обојене револуције и зато нема никакве разлике између Срђана Миливојевића и Милоша Јовановића. Или Радомира Лазовића и доктора Несторовића. Сви су, уз Ђиласа, Алексића, Ћуту, Јова Бакића, ректора Ђокића, Зденка Томановића, Проглас и све остале, покушали да злоупотребом једне трагедије дођу на власт. Потпуно ми је свеједно да ли је неко био део блокадерске, антидржавне, побеснеле руље зато што је плаћен, зато што је видео прилику за себе или зато што је глуп и није видео шта се дешава.
Како видите улогу парламентарне опозиције и зашто се стиче утисак да се кључне политичке поруке све чешће шаљу са улице, а не из институција?
– Блокадери у Скупштини никада нису савладали вештину борбе у институцијама. Све време су уличарским понашањем и насиљем покушавали да се изборе за неке своје позиције. Сада имамо додатни проблем, јер они више никога не представљају. Ми са њима полемишемо, али те полемике мало шта могу да донесу, јер они могу да говоре искључиво у лично име, а ови са улице се од њих ограђују и све чешће их врло лоше карактеришу. Видите, они су подржавали, финансирали и промовисали сопствену политичку алтернативу, мислећи да ће на њиховим леђима они да заседну у фотеље. Међутим, десило се обрнуто. Алтернатива их је прерасла и више за њих, како ми се чини, на политичкој сцени нема места.
24sedam/Goran Sivački
ДЕХУМАНИЗАЦИЈА И ПОЛИТИЧКО НАСИЉЕ
Грађане све више узнемирава дехуманизујући наратив блокадера – претње, етикетирање и једноумље. Како објашњавате појаву тог новог облика политичког екстремизма?
– Није то нешто што је ново у Србији. Ми смо пола века имали на власти политичку партију која је функционисала по принципу оне песме спеване њиховом вођи: „ко друкчије каже, клевеће и лаже и нашу ће осетит’ пест“. Блокадери се данас врло слично постављају. Причају да се боре за демократију и грађанске слободе, а на делу примењују најгору диктатуру и ускраћивање свих могућих слобода – од слободе кретања до слободе говора. Међутим, мислим да је такав начин размишљања производ једне много шире, либерално-леве политичке културе. Видите да се припадници тог политичког блока понашају потпуно исто у САД, у појединим деловима Европе и у Србији. Говоре исто, облаче се исто, изгледају исто… Право питање је како су леволиберали успели да себе, од људи који се залажу за слободу и грађанске вредности, доведу у позицију најгорег тоталитаризма.
ПРАВОСУЂЕ
Како оцењујете стање у правосуђу и Врховном јавном тужилаштву, посебно када је реч о реаговању на политичко насиље и притиске на државу?
– Један део правосуђа је активно учествовао у покушају обојене револуције и за то мора да сноси одговорност. Оно што је за мене недопустиво јесте њихов покушај да буду мач странаца у Србији. Дакле, да они буду ти који ће по налогу странаца уклањати из политике или јавног живота уопште све који нису довољно послушни или су превише Срби. То, уосталом, видимо како функционише у неким околним земљама. Уставним променама држава Србија се повукла из правосуђа, остављајући им слободу да се сами организују и да служе својој земљи у складу са Уставом и законима, а они су на то реаговали тако што су у тај празан простор, настао повлачењем државе и њених грана власти, пустили странце да диктирају шта ће да се ради. Е, то не може и не сме да прође.
РЕГИОН, ХРВАТСКА И СПОЉНИ УТИЦАЈ
У Хрватској сведочимо отвореним усташким испадима без озбиљне реакције ЕУ. Како то утиче на положај Срба у региону и укупну стабилност? И како гледате на то што део опозиционе сцене у Србији тражи политичку подршку и савете управо у Хрватској?
– Хрватска је одувек била таква, само сада сматрају да је дошло време у коме више не морају да глуме да, у својој суштини, нису усташе. Зато се тако и понашају. А то што су у блокадерима нашли савезнике за остваривање својих интереса њихова је способност, а блокадерска срамота. Сцена у којој студенти у Европском парламенту аплаудирају и кезе се непатвореном усташи Бартулици, који је у свом говору рекао све најгоре о Србији и Србима, говори више о блокадерима него што бих ја могао за два живота. Када се томе дода да су у Хрватској, за потребе обојене револуције, отворили на хиљаде ботовских налога на друштвеним мрежама, као и да су сви новосадски блокадери оптужени за тешка кривична дела против своје земље побегли баш у Хрватску, те да је Хрватска постала сигурна кућа за сваког блокадера, онда је јасно да ту више нема ничег тајног, већ да је та љубав јавна и обострана. Али добро. И то ће оценити грађани на изборима.
24sedam/Goran Sivački
ПОРУКА ГРАЂАНИМА
Коме је у интересу насилна смена власти у Србији и која је ваша порука грађанима који желе мир, стабилност и решавање политичких разлика кроз институције?
– Многима је у интересу да се председник Вучић уклони, јер је осмислио, дефинисао и прокрчио пут политици слободне, самосталне, суверене и независне Србије. Таква Србија одговара само њеним грађанима, али не и странцима, који у време великих геополитичких гибања и напетости траже послушнике, а не партнере. Грађани који желе мир, стабилност и демократски начин решавања друштвених проблема знају да је управо то политика председника Вучића и први приоритет те политике за наредну годину. Уколико се и сами залажу за ту политику, онда на изборима, који се приближавају, својим гласом треба да подрже њено спровођење.
Аутор:
