„Дневник” истражује колико је реално да се у покрајинском парламенту постигне шири консензус о предлогу закона о утврђивању надлежности Војводине. Тај предлог, како је крајем прошле године за наш лист изјавио потпредседник Покрајинске владе Мирослав Васин, требало би да буде припремљен после предлога закона о финансирању Војводине и биће пред посланицима Покрајинске скупштине на пролеће.
Уставни суд је 10. јула 2012. године оценио да више од 20 одредби Закона о утврђивању надлежности Војводине није у складу с Уставом. Суд је пошао од тога да је децентрализација државне власти један од основних принципа прокламованих Уставом, као и да је једино уставотворац овлашћен да одреди границе децентрализације. То значи да закон којим се уређује надлежност АПВ као недржавног нивоа власти мора бити у границама које поставља Устав. Тако је, примера ради, Суд утврдио да нису у сагласности с највишим правним актом државе оне законске одредбе које обавезују Народну скупштину да приликом доношења или измена било којег закона убудуће „води рачуна о достигнутим нивоу права грађана на покрајинску аутономију” и које сваког предлагача закона обавезују на то да претходно затражи мишљење надлежног органа аутономне покрајине о предложеном закону.
– Закон о надлежностима је донет. Постоји у формалноправном смислу, они чланови који су неуставни не примењују се и то је то – каже за „Дневник” потпредседник Демократске странке Србије Миленко Јованов, који је и посланик у Скупштини Војводине.
Подсетимо, својевремено је ДСС иницирао оцену уставности Статута и Закона о утврђивању надлежности. Без обзира на то што закон о надлежностима формалноправно постоји и не примењују се његове неуставне одредбе, став ДСС-а је да ипак треба написати нови правни акт, зато што је и постојећи закон, попут Статута, доживео „потпун дебакл” пред Уставним судом.
– Код Закона о утврђивању надлежности јесте индикативно то што у предизборној години покрајинска власт сматра за сходно да то питање стави на дневни ред и да га коначно реши. Поставља се питање, као и код других случајева, шта су чекали до сада? – пита Јованов.
Он сматра и да покрајинска власт не поштује хијерархију правних аката јер, како објашњава, најпре треба да се усвоји Закон о утврђивању належности да се зна шта се финансира, а затим закон о финансирању и на крају Статут, а урађено је обрнуто. Како објашњава, прво је написан Статут, а затим Закон о преносу надлежности на основу Статута, који је прво изашао у медијима 2009. године па тек је онда дошао до стручне јавности и посланика, док закон о финансирању није ни донет до данас.
На питање да ли, по његовој оцени, сада постоји шанса да предлози тих законских аката добију подршку већину посланика у покрајинском парламенту као овлашћеном предлагачу, с обзиром на то да је изборна година, Јованов је рекао да, уколико ће предложени текст бити у складу с Уставом, не види разлога да га не прихвати и опозиција, само због тога што га је написала власт.
Да видимо да ли имају већину
– Ако, међутим, предлог закона буде писан на начин као неке претходне декларације, које су писане да би се изазвао сукоб на релацији Република–Покрајина, не може бити никакве подршке. Нека такав предлог изгласа већина. Да видимо да ли та већина постоји. Мислим, ипак, да таквим приступом покрајинска власт не жели решење проблема него отварање нових. Исто тако, мислим и да предлогу закона треба прићи на исти начин као и писању Статута: да се покуша остварити шири консензус и да се некако дође до заједничког текста – закључио је Јованов.
http://www.dnevnik.rs/politika/vojvodjanski-izbori-resice-sve-dileme
