Већ данима Вук Јеремић дели лекције из међународног права и међународних односа, представљајући се као некакав ауторитет и несумњиви стручњак за ове области.
Међутим, у вези са тим, поставља се неколико питања.
Прво, како је неко, ко за себе тврди да толико зна, успео да постигне онолико аутоголова за Србију, направи толико катастрофалних споразума и да интересима државе чији је био шеф дипломатије, дакле најодговорнији човек управо за области за које се представља као стручњак и ауторитет, нанесе толико непоправљиве штете?
Друго, како се то такав стручњак, зналац и ауторитет нашао у средишту међународног корупционашког скандала у коме су му најближи сарадници, спонзори и пријатељи похапшени и изведени пред суд, а он постао сведок и потенцијални оптужени?
Дакле, особа која се представља као стручњак и ауторитет, својим „знањем“ није успео да помогне ни себи, ни држави коју је представљао, што или говори колико је његово „знање“, или да је спреман да свесно ради ствари супротне ономе што зна, ако то значи некакву корист.
Дакле, Јеремић је или штеточина, или дилетант, треће опције нема.
Време је да се ова дилема разреши и да свакоме у Србији буде недвосмислено јасно да ли је Јеремић заиста стручњак који је свесно, намерно и супротно свом знању правио штету својој држави и зашто је то радио, или да није никакав стручњак, већ само нарцисоидни дилетант, чије је непознавање међународног права и међународних односа једнако непознавању Њутнових закона, које је својевремено показао, иако је на Кембриџу дипломирао физику.
Уколико се ради о првом случају, ако је, дакле, намерно правио штету Србији, Јеремић мора да одговара, а ако је у питању ова друга опција, онда је време да престане да замајава народ својим бесмисленим и безвредним анализама.
