Покрајински режим наставља да се понаша аутократски и да потпуно игнорише, како Устав и законе Србије, тако и сопствене одлуке. Одлуком о спровођењу Статута, која је усвојена истог дана када је и проглашен неуставни Статут АП Војводине,14. децембра 2009. године, изричито је прописано да је Покрајинска скупштина дужна да најкасније у року од 90 дана донесе одлуке којима ће регулисати статутс покрајинске скупштине, покрајинске владе и покрајинске управе. Јасно је да ни овај рок који су сами себи одредили, да ни ову одлуку коју су сами донели, у покрајинској власти нису у стању, или не желе да испоштују. Разлог за то је очигледан и јасан и лежи у чињеници да покрајинска власт још увек није успела да реши „Гордијев чвор“ бројних сукоба интереса у коме су се нашли покрајински посланици владајућих странака, а да им крајњи законски рок за то истиче 31. марта 2010. године.
Према изјавама које су се појавиле у неким медијима, напори покрајинске власти да што више функционера задржи две, или више функција, нису уродили плодом. Међутим, још ништа нијеготово! Треба очекивати још притисака на Агенцију за борбу против корупције. Деморкатска странка Србије се нада да политички притисци из „Бановине“ које су уродиле плодом када је било у питање давање сагласности на неуставни Статут Војводине, неће бити успешни и у случају борбе за функције код Агенције за борбу против корупције. Агенција за борбу против корупције је данас пред важним испитом на коме мора да покаже да уСрбији заиста постоји политичка воља за системску борбу против корупције. Ако она заиста постоји, не може постојати ни један изузатак од примене Закона, а камо ли бројни војвођански изузеци. Не сме бити никакве разлике у примени Закона између, на пример народног посланика Драгана Марковића – Палме који је истовремено и градоначелник Јагодине и покрајинског посланика Игора Павличића који је градоначелник Новог Сада. Обојица морају да бирају између посланичке иградоначелничке функције. То што Драган Марковић – Палма као народни посланик подржава власт Бориса Тадића, а Игор Павличић као покрајински посланик власт Бојана Пајтића, не дају право Игору Павличићу да седи у две фотеље. Ако Агнеција, ипак, под притиском покрајинске власти попусти и да тумачење да се уАП Војводини закони Србије примењују само ако се допадају покрајинској власти, онда је однос покрајинске власти према Србији јасно успостављен, а крајњи исход једног дана ће можда бити и „добросуседски односи“.
Проблем сукоба интереса у покрајинској власти не постоји само када су у питању покрајински посланици који су непосредно изабрани. Велики проблем о којем се ћути постоји у случају самог председника Покрајинске владе. И зато ми данас јавно постављамо питање – Шта је са Пајтићем? Бојан Пајтић може да седи и у фотељи професора на Правном факултету у Новом Саду, али не може да буде истовремено и председник Покрајинске владе, и председник Управног одбора Фонда за капитална улагања АП Војводине и председник Управног одбора Фонда за развој АП Војводине. Буквално сваки динар у Покрајини мора да прође кроз његове руке! Па где је ту контрола? Вероватно Бојан Пајтић из Покрајинске владе контролише Бојана Пајтића из Фонда за капитална улагања?! То што је, чини се, неко дигао прашину o сукобу интереса других, да би истовремено себе сакрио, неће довести до тога да се заборави његова „мултифункционалност“. Такође, поштовање закона мора да буде обавеза свих и једнакост пред законом је основни постулат правне државе. Зашто председник или министар у Влади Србије не може да буде члан Управног одбора, а председник покрајинске Влада то може. Како јето могуће?
За функцонисање антикорупцијског система у АП Војводини je једнако важно, ако не и важније, да председник Покрајинске владе истовремено не седи у свим фотељама из којих се контролише расподела новца, него да неколико народних посланика истовремено буду и градоначелници у својим општинама. Због тога, Демократскастранка Србије очекује и захтева да се Закон доследно примени на сваког функционера, па био то и сам Бојан Пајтић!
