Зашто надлежни органи ћуте и не реагују, чак ни изјавама, на нове монструозне претње упућене председнику Вучићу?
Да ли је у питању недостатак храбрости, јер је данас, за део јавности, највећа грађанска храброст потребна да се каже нешто похвално о председнику Вучићу, или да се каже нека реч којом би се осудили напади на њега и његову породицу, или их је само баш брига?
Да ли коначно неко од њих мисли да се одважи и јасно каже да су претње метком забрањене у Србији, или ће претње Александру Вучићу и његовој породици и даље бити само разлог за њихову тишину и полако постајати свакодневница на коју су сви навикли и која никога не забрињава?
Посебно је жалосно ћутање свих оних који имају шта да кажу и када их нико ништа не пита и који су увек бескрајно забринути за све и свашта, али који увек ћуте, као рибе, када се нападају, вређају, или упућују увреде председнику Вучићу и његовој породици.
Нека размисле да ли својим ћутањем охрабрују претње метком, а онда нека размисле и да ли су достојни позиција на којима се налазе.