Припрема...

4. априла 2013.

Маске су пале, на делу је сепаратизам


Маске су коначно пале и данас свако може да види суштину Пајтићеве политике. Та политика садржана је у самој „Декларацији“ коју је предложио Скупштини Војводине и у којој се каже: „Војводина је вољом грађана у саставу Србије“. Овим Пајтић јавно поручује да та воља грађана може да гласи и да Војводина више не буде у саставу Србије и ово је најјаснија претња сепаратизмом која је икада дошла из Војводине.

Исто тако, данас и они, који су на помен Пајтићевог сепаратизма одмахивали руком верујући да је то само плашење народа од стране „београдских централиста и националиста“ , јасно могу да виде да се сепаратистички неуставни Статут није сам написао, као и да није случајно у том Статуту писало да Војводина има главни град, управне округе, амбасаду у Бриселу, „Академију наука“… Исти ти треба данас да ставе прст на чело и сами закључе ко је заправо стајао иза акције стварања војвођанске нације на попису 2011. године и ко данас минорним групама купује ауто лак да по Новом Саду исписују пароле „Војводина република“. На крају, требалио би да буде јасно и да Пајтићеви квазиакадемици нису случајно говорили о словеначком сценарију у Војводини.

У свом образложењу „декларације“ Пајтић је рекао да „Војводина не сме бити полигон на којем ће се искалити бес и фрустрација…. ”. Па управо председник покрајинске Владе искаљује свој бес и лечи сопствене фрустрације због распада странке у којој је заменик председника, због истрага које се воде у Развојној банци и Фонду за капитална улагања, као и због нових питања на која ће одговарати, што јавности што истражном судији. И на коме искаљује свој бес и фрустације? На српском народу. Седницу заказује на дан када је основана НДХ, а на седници хоће да усвоји декларацију којом ће сепаратизам да прогласи званичном политиком покрајинске власти.

Зато је једина заштита која је у Војводини заиста потребна, заштита српског народа од режима Бојана Пајтића, јер га је тај режим опљачкао, довео у беду и безнађе, оставио без посла и будућности, а сада хоће и државу да му узме. Ту заштиту једино може да пружи држава Србија, без обзира на стање и околности у којима се налази.

Посебно је интересантан тренутак у коме Пајтић покреће своју иницијативу. Док трају притисци да Србија прогласи капитулацију и прихвати самоукидање, он се оглашава после најаве Тачија да ће силом да заузме север КиМ, односно после најаве да ће код Прешева да се прави спомен парк терористима из ОВПБМ.  Ово пробрано друштво пријатеља Србије неодољиво подсећа на период када су комунистички функционери Војводине и Косова присно сарађивали у намери да се Србија баци на колена и разбије да би се спровела политика: “Слаба Србија – јака Југославија”. Као Тачијев војвођански савезник, Пајтић може да рачуна да ће му у знак захвалности у Приштини подићи споменик. Вероватно у близини споменика Клинтону.

Ипак, у свом овом злу, има и нешто позитивно. После јучерашњег дана, а посебно после седнице Скупштине Војводине у среду, свакоме ће бити јасно да је Бојан Пајтић предводник сепаратистичке политике у Војводини. Потпуно је неважно да ли он ту политику води да би се спасао затвора, или зато што су му тако наредили из Брисела и Берлина. Дакле, политичка сцена у Војводини постаје црно – бела. Или си за сепаратисте, или за Србију. Трећег нема и све је јасно.

ОСТАЛИ СТАВОВИ