Припрема...

22. јуна 2016.

Напад на министра праћен заглушујућом тишином

Небојша Стефановић

Када они који себе сматрају „елитом“ своју опсесивну мржњу према Српској напредној странци и не покушавају да сакрију, па о људима које подржи скоро два милиона бирача говоре као о „хордама штеточина које су заузеле институције“, потпуно је за очекивати да они који су мало мање „елита“ у тој екипи, узму „зољу“ у руке и на тај начин покушају да демонстрирају свој став.

Те самозване „елите“, суштински, не раде ништа друго, него што мотивишу истомишљенике да „предузму нешто конкретно“. То раде изливима мржње и дехуманизацијом појединаца, а у овом случају и читаве странке и људи који је подржавају. Отуда и толико етикетирање свих који подржавају Српску напредну странку. И ко би се и зашто, онда, и чудио, када неко физички насрне на „хорду“, или крене да треби „штеточине“?!

Постоји много примера да је дехуманизација, заправо, најважнији предуслов за уклањање појединаца, друштвених група, па и читавих народа. Свака дехуманизација, дакле, у крајњој линији може да доведе до физичке ликвидације. Зато је напад на дом, породицу и министра у Влади Србије, само последњи чин у непрекидној, интензивној и широко организованој акцији усмереној против Небојше Стефановића у медијима, на друштвеним мрежама и јавном говору, препуној личних, најчешће дегутантних, увреда.

Не очекујем да се осудом напада на Небојшу Стефановића баве они којима је својим радом помутио криминалне послове и они којима је онемогућио да отимају народне паре по разрађеним и уходаним шемама. Али, да ли је ико чуо неко саопштење оних који о свему имају став и мишљење? Да ли је било неке специјалне емисије? Да ли су се макар заинтересовали о чему се ради? Не!? Е, о томе говорим…  Јесу они и лицемери, али нису само то.

ОСТАЛИ СТАВОВИ