Чини ми се да је данашње стање последица више фактора. Најпре, ратова и страдања које је Србија имала у прошлом веку. Превише је Срба страдало у периоду од Балканских ратова, закључно са НАТО агресијом 1999. године. Ако се само погледа чињеница да је у периоду Првог светског рата, Србија имала између 1.100.000 и 1.300.000 жртава, што је чинило готово трећину укупног становништва, или чак око 60% мушке популације, да су страдали углавном млади људи који, просто, нису стигли да заснују породице, као и то да су тада породице најчешће бројале троје и више деце, онда је јасно каква је то демографска катастрофа била за Србију, упркос бриљантној победи српске војске. Није се нација још ни опоравила, а дошао је Други светски рат и са њим поново страдања. Најзад, након само 45 година, почео је грађански рат у СФРЈ, а после тога и агресија НАТО на СРЈ.
Мислим да су ратови, поред најстрашних губитака у виду људских живота, остављали још једну последицу, а то је нека врста бесперспективности. Како држава и друштво у целини крену да се развијају и да напредују, избије неки рат и све се заустави, уништи и креће се испочетка. То свакако доводи до стагнације у економском развоју, али и у другим областима живота, а последица тога је да се неки људи опредељују да оду у земље које имају стабилност, а не ратове и које су, док смо се ми дизали из рушевина узрокованим ратовима, развијале и напредовале. Србији се, пак, после свих тих несрећа изазваних ратом, већ на почетку 21. века десило још и дивљачко уништавање комплетне привреде кроз приватизације, отпуштања…
Зато мислим да је најважнији задатак, у смислу поправљања негативне ситуације по питању наталитета, очување политичке стабилности и мира, затим економски развој, а све у циљу враћања оптимизма, наде и поверења у Србију као државу и живот у њој. Нека истраживања показују да код грађана Србије расте оптимизам и то је сјајна вест. Друга добра вест је да по први пут имамо државни врх који се одговорно и озбиљно бави овим питањем. Александар Вучић је први председник Србије који је на јасан и аргументован начин указао на овај проблем и предложио мере за његово решавање. Дакле, све нам то, уз политику која чува стабилност Србије, даје право да се надамо да ћемо успети да преокренемо негативан тренд који предуго имамо.
Краћа верзија овог текста је објављена у рубрици Вечерњих новосто „Како да нас буде милион више?“
