Поштовани председниче, даме и господо, наравно да ће Посланичка група „Александар Вучић – Србија побеђује“ подржати предлог Покрајинске владе.
Влада формира свој тим и мислим да, поред тога што није политичка пракса бавити се појединцима и „истресати“ њихове биографије за овом говорницом, то није била пракса ни у претходном, ни у било ком ранијем мандату, не видим да то треба да буде пракса сада, па чак ни у тој варијанти када вешто реторички кажете да то нећете да урадите, а онда то радите.
Оно што је важно, то је да се пред овом Покрајинском владом налазе велики изазови, да стање које је затечено није ни мало сјајно и да свака влада и сваки председник владе и сваки шеф тима има право да изабере тим за који верује да може да изврши оно што су задаци које је он пред њих поставио. Са друге стране, мени је драго да ни приликом експозеа, ни у свом обраћању после избора, председник Покрајинске владе није тражио оних сто дана, који се обично траже и које обично нека политичка пракса предвиђа да влада ради фактички без критика и без неке анализе из простог разлога, док се све не постави, док се не постави систем, итд. Није лоше што ова Влада у старту трпи критике, а са друге стране, постиже и резултате, не чекајући тих првих сто дана.
Имајући у виду да се људи, који се постављају, односно бирају данас на места заменика покрајинских секретара или заменика чланова Покрајинске владе, одређују за конкретне ствари, за конкретне ресоре, можда би било мудрије да сачекамо да неко време покаже да ли знају да раде, умеју ли да раде, хоће ли постићи резултате, а да се предвиђања шта би могло да се деси и ко ће шта да уради и покушаји да се из некаквих информација чита будућност, оставе за разговоре који су, рекао бих, прилични ван ове сале, јер нису засновани ни на чему другом, осим на предвиђањима. Дакле, уместо предвиђања, хајде да причамо о раду и резултатима, а да бисмо причали о раду и резултатима, морамо да оставимо Владу да покаже шта може и шта зна да ради.
Већ првих недеља ми смо имали неке важне ствари, које су већ и изашле у јавност, да је Влада предложила неке важне одлуке и покренула неке важне пројекте, за нас у Банату веома и најважнији, Банатске магистрале, отварање разговора са Републичком владом и покретање питања отварања реализације пројекта тунела кроз Фрушку гору. Дакле, неке ствари се већ раде, па хајде онда да пустимо да и ови људи, који су предложени, преузму своје обавезе, да почну да раде, а да онда у односу на њихов рад похвалимо, критикујемо и радимо све оно што нам је, уосталом, посао у овој Скупштини.
Дакле, на крају, наравно, Посланичка група „Александар Вучић – Србија побеђује“ ће подржати предлог председника Покрајинске владе, а предложеним кандидатима, уколико буду изабрани, уверен сам да ће бити, желим пуно среће у раду. Хвала. (аплауз)
МИЛЕНКО ЈОВАНОВ:
Сат је остао нечији. Стара професорска навика, да се скине сат кад почне да се говори. Изволите.
Два пута је спомињана владајућа већина, будући да листа „Александар Вучић – Србија побеђује“ има 63 посланика и фактички је владајућа већина и самостално, имам потребу неке ствари да одговорим.
Дакле, немам ништа против што се неко на изборима залагао за одређене принципе, али је мало спорно да ти принципи сада треба да важе за све нас, иако су ти принципи добили тачно 16.452 гласа од 963.208 могућих. Биће да ти принципи нису добили онолику подршку, колика би била потребна, да они буду преовлађујући принципи.
С друге стране, не бих имао ништа против да на тему биографија и заменика и помоћника будућих говори неко ко није био део покрајинске власти. Али, када то ради неко ко је био део покрајинске власти, која је имала такође чудноватих кадровских решења, а тада се ћутало, онда то ствара једну лошу слику и о ономе што се говори о ономе ко говори.
Што се тиче дужине студирања предложеног кандидата кога ја не знам, не знам ни како изгледа, вероватно је овде у сали, ако није без разлога, било би добро да тај човек може да одговори, па да чујемо о чему се ради. Дакле, ми не знамо шта је ко доживљавао у свом животу и шта му се дешавало у животу, да ли је имао породичних проблема, да ли је имао финансијских проблема, да ли је имао разлога да продужи студирање, али свакако нико није својом вољом решио да студира девет година, зато што му се то свиђа. Ако већ та особа не може да одговори, онда мислим да није у реду такве ствари уопште износити.
И на крају, што се тиче приватног факултета, сад гледам, Факултет за пословне и правне студије, веб сајт fpps.edu.rs, предаје Тамаш Корхец. Како сад критикујете факултет на коме или предајете, причамо о приватним факултетима.
Дакле, не мислим да је то надлежност ове Скупштине, не мислим да је то тема којом ми треба да се бавимо, али немам ништа против да отворимо ту тему, можда на некој специјалној седници, па да и о томе причамо. Али, не видим никакав смисао да све стављамо у исту раван, јер нису сви у истој равни, ни студенти, ни професори, ни факултети, а постоје званична тела ове земље која се баве тиме ко треба, ко не треба да ради, ко треба а ко не треба да има акредитацију. А ако ћемо да стојимо иза тога да желимо да градимо правну државу, онда треба да поштујемо оно што су одлуке оних који су надлежни за доношење одређених одлука. Да ли се нама нешто свиђа или се не свиђа или мислимо да је нешто могло на овај или онај начин, то остаје да видимо у разговору на тему која није тема којом ово тело треба да се бави. Хвала.
МИЛЕНКО ЈОВАНОВ:
Извињавам се, нећу се више јављати, једну реченицу само.
Нисте изнели још једну квалификацију која је, по мени, или по мом разумевању онога што сте говорили, кључна за дисквалификацију кандидата којој сте посветили одређено време, а то је да је избацио неки број људи из СВМ, који су после дошли у Мађарски покрет. Колико се ја сећам, из бракоразводних парница јавност је искључена. Немојте онда, то расправљајте на неким другим телима, видите где не присуствујемо сви ми, расправите се ко је кога избацивао, али не видим да је било коме квалификација и дисквалификација у животу то што је некога избацивао или није избацивао из СВМ, нити је то тема овог дома, нити то на било који начин некога квалификује за нешто, нити га дисквалификује. Поред свега што сте рекли, мислим да је то кључни проблем код овог кандидата, и у реду је што сматрате да на тај начин ових шеснаест хиљада и колико гласова можда можете да проширите, то је ваше право политичко и није ништа спорно с тим, али заиста, на неки начин оспоравати кандидатуру нечију зато што је у једном међустраначком сукобу био на овој или оној страни, не знам колико је то сврсисходно. Хвала.
Неауторизоване стенографске белешке са 4. седнице Скупштине АП Војводине
