Али не може и не сме да се деси да буде заборављено да је Бошко Обрадовић увео насиље у политички живот у Србији. Од моторних тестера до линчовања посланика.

Слика Ђиласове Србије је крвава глава народног посланика Марјана Ристичевића, кога на његовом радном месту линчују Ђиласови фашистички пси. Ко каже да своје псе већ сутра неће пујдати да упадају људима у куће?

Колико јуче је, дакле, приредио јефтини перформанс са кмечањем и кукањем, а већ данас јуначки организује и пујда своје медијске џукеле

Они, једноставно, не могу да побегну од свог бедног, слугерањског, менталитета и не схватају да су се ствари у Србији промениле и да данас народ Србије одлучује о томе ко ће бити власт, а ко опозиција, а не странци

Да ли би, дакле, Ђилас, по савету свог стручњака Бастаћа, уместо маски, грађанима на главу стављао кесе и да ли би, уместо ограниченог кретања, примењивали везивање за столицу?