Поштовани председниче, даме и господо посланици, пред нама је мени увек драг документ који ме увек орасположи, Извештај Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана. И ево, да не буде само оно што сам рекао, колеге, ево ја већ четири године читам сличне извештаје и до данас нисам ниједан разумео, а док га читам, искрено речено, више се пута прекрстим него на литургији. Овде има свега и свачега, као да не постоји ниједан акт којим је дефинисано која је надлежност Покрајинског омбудсмана, који му је делокруг рада, за шта је та служба, институција, како хоћете, задужена. Они се баве буквално свим и свачим и све што им падне под руку. Они имају коментаре, ставове, мишљења. Имали смо генијалну изјаву пре неколико дана. Замислите – каже – села се празне! А Земља се вероватно, то ћемо чути наредне недеље, окреће око Сунца, и то су те нове информације које сазнајемо од њих.
Статут Војводине, којим се дефинише постојање ове институције, у свом члану 56. говори о Покрајинском заштитнику грађана – омбудсману и каже да штити права грађана од повреде учињене незаконитим, нецелисходним, неефикасним поступањем органа покрајинске управе, јавних предузећа и установа које врше управна и јавна овлашћења, а чији је оснивач АП Војводина – и тако даље, има у Статуту, па даље проверите сами.
А шта имамо у Извештају? Пре него што пређем на Извештај, морам да кажем да ми је заиста врло чудно да се не налази овде данас покрајинска омбудсманка, која је редовно посећивала седнице Скупштине у претходном сазиву, али добро, и то нешто говори.
Већ сам говорио о томе често, пракса се наставља, да се одређена права која постоје толико карикирају, да се доводе до потпуног апсурда кроз ове извештаје. Поново имамо Извештај где се пребројавају крвна зрнца запосленима у Покрајинској управи. Каже се, неких има више, неких има мање, мора да се постигне структура, па сад ваљда треба да отпустимо 0,3 % Русина, да отпустимо ове неизјашњене све, јер ови неизјашњени не постоје по попису. Не могу, како, по ком основу, где да их сврстамо сад овде? Поново се ради оно што је заиста невероватно, да се пренебрегава чињеница да није и не може бити ни квалификација, ни дисквалификаиција нечије национално опредељење. Ми овде немамо случај да је неко навео да је неко дисквалификован, имали смо прилике о томе да чујемо, па приликом неког запослења у полицији, па сви Мађари раван табан. Овде се не ради о томе. Нико није овде дискриминисан, него се једноставно тражи нешто, да ни они сами не знају шта. И подсећа ме све на једну истиниту причу која се десила у Кикинди. Комитет је одредио да локални одбор партије, на неком конгресу, представља једна грађанка која је запослена у производњи, која по рођењу припада мађарској националној заједници, која је у мешовитом браку, има двоје деце, и онда су се другови упрли по целој Кикинди да траже ту особу, и кад су је нашли, одредили, објаснили јој да иде на Конгрес, објаснили шта треба да каже и она на крају каже, жена – јел` могу ја нешто да кажем, каже – реци, а она каже – али ја нисам члан партије. Е, тако је отприлике и ово овде.
Дакле, ваљда треба тај неко да заврши неки факултет, да има неко радно искуство, ако ће да ради у Покрајинској управи, или је довољно да се само појави и каже – ево, ја сам Србин, нас овде има мањка за двоје, дајте, молим вас, једно место мени.
Права детета, каже овако, „у периоду мигрантске кризе због затварања границе са Републиком Хрватском ученици из Нештина били онемогућени да похађају наставу…“ и тако, и тако, и тако даље, „па им је било угрожено основно право деце ученика на образовање, прописано Уставом Републике Србије, Конвенцијом УН о правима детета.“ Људи, Хрватска затворила границу, па какве то везе име са нашим омбудсманом, са нашим заштитником грађана? Она проширује надлежност, не само на ствари које се ње не тичу, него и на страну територију. Значи, ја не знам да ли ванземљаци постоје, ал’ и да постоје знам ко би био надлежан за њих – покрајински омбудсман.
Каже даље, право на игру, грађанска јавност је заинтересована… Прво, шта значи грађанска јавност? Шта је то грађанска јавност, ко је грађанска јавност? Заинтересована да деци створи прилику за игру тако што ће им обезбедити посебне просторе, игралишта и тако даље, која, каже, стимулишу, цитирам, „њихов моторни развој“. Имам двоје деце, ни једно нема мотор. Можда је до мене… Чуо сам за моторички, ал’ ‘ајде, питао сам, проверио сам са лекарима они кажу исто да су чули за моторички, за мотор ни не знају.
У сваком случају, ја сам очекивао да ће та грађанска јавност, ако је заинтересована, да изгради неко игралиште, међутим не, они су отишли, каже омбудсман, да се обрате ЗИГ у Новом Саду и питали где ће бити игралиште. А ми остали што немамо грађанску јавност, што не живимо у Новом Саду, наша деца не морају да имају игралишта, није ни битно, ми смо ионако сељаци, шта ће нама, нема грађанске јавности, нема игралишта за децу.
И на крају, остаје једно питање које се појавило у Извештају за које бих волео да ми неко каже да ли је то стварно тако, а то је да Покрајински омбудсман плаћа казне зато што нема запослену особу у складу са законом да се запошљавају инвалиди. Ако је то тако, онда овај Извештај комплетно можемо лепо да бацимо у корпу за отпатке, јер онај ко треба да штити права угрожених, па и највише тих инвалида који су посебна група, којој треба нека заштита, не спроводи закон и како ће онај ко сам не спроводи закон на другог да утиче да спроводи закон? Нема овде покрајинског омбудсмана да одговори, прошлог пута је прошла због оваквих извештаја као боса по трњу, очигледно јој се више не долази овде, али имаћемо прилике да разговарамо о њеном раду и убудуће.
Једино ми није јасно, и тиме да завршим, одакле некоме ко је на овај начин поднео извештај, ко је радио овај посао дуги низ година, такво једно право или размишљање да има такво право, да се не појави пред домом пред којим треба да брани свој Извештај, да каже неку реч и да саслуша критике. Вероватно ће нас кроз медије обавестити шта мисли, као што нас обавештава шта мисли сваки дан кад се пробуди шта је тог дана прочитала у новинама да прокоментарише, па ће нас обавестити о томе шта мисли иначе и о овом нашем извештају. Хвала. (Аплауз)
МИЛЕНКО ЈОВАНОВ:
Дакле, очигледно је да или ме не чујете или ме не разумете. Ја ни у једном тренутку нисам рекао било шта од онога о чему сте Ви полемисали. Ни у једном тренутку. Закон говори о приближном ангажовању људи и тако даље, и Закон то уводи као меру да би се избегла дискриминација и да би се ти људи укључили у органе управе. Ово је, иначе, једна од ретких надлежности где се Покрајински омбудсман бавио покрајинском управом. Бар то је потрефила, о којој управи треба да пише.
А што се тиче ових неких других ствари, ја сам рекао оно што се дешавало током читања овог Извештаја. Да ли то вама изгледа овако или онако, то мене стварно не занима. А да је извештај из године у годину све гори и гори, да имамо прес клипинге, а не извештаје са терена, да видимо неку кућу у којој живи нека угрожена породица, да се тамо усликала омбудсманка, и тако даље, него само неке изјаве, слике са сајтова и сличне ствари. Моје је право да се о покрајинском омбудсману као таквом изразим онако како мислим да је адекватно. Ни оним вашим изласцима од пре мог изласка за говорницу ни после, нећете то право моћи ни да ми спутате ни да ми одузмете. А знам и нормално је да се штити чланица сопствене странке, бивша помоћница министра из исте странке, особа која посећује Посланичку групу своје странке и када нема на дневном реду нечега што се ње тиче, и то је потпуно нормално, али ‘ајде онда лепо да скинемо рукавице и да причамо о томе, ако је то тема. И онда ћемо доћи до одговора на питање, и завршавам овом реченицом, зашто се покрајинска омбудсманка…
ИШТВАН ПАСТОР:
Господине Јованов, молим Вас, разговарамо о Извештају омбудсмана, не о…
МИЛЕНКО ЈОВАНОВ:
..завршавам, зашто се покрајинска омбудсманка више бавила свим другим пословима и свим другим радњама, осим покрајинском управом.
ИШТВАН ПАСТОР:
Хвала лепо. Изволите.
Извод из неауторизованих стенографских бележака, са 4. седнице Скупштине АПВ, одржане 18. јула 2016. године
- тачка дневног реда: ИЗВЕШТАЈ ПОКРАЈИНСКОГ ЗАШТИТНИКА ГРАЂАНА – ОМБУДСМАНА ЗА 2015. ГОДИНУ;
