Ствар која је негативно одјекнула и негативно представила наш град и засметала свакоме ко живи у Кикинди, јесте да је забележена прва жртва смрзавања. Оно што је заиста чудно то је изјава представника власти, односно, директорке Центра за социјални рад, да та особа која живи у трошној кући, нико не зна где ни како, без средстава за живот није била на списку корисника њихове помоћи. Питамо се колико је још таквих случајeва који нису на листи помоћи Центра за социјални рад. А сви у Кикинди знамо да се на тој листи налази огроман број људи који не само да имају куће него имају куће на два или три спрата, који привређују и зарађују огроман новац, а представљају се да немају средства за живот. Не желимо на овај начин никакве политичке поене да убирамо, нити ми то пада на памет, јер је то једна страшна ствар, али апеловао бих на Центар за социјални рад или власт да мало погледају те спискове и изврше ревизију. Да они којима треба помоћи буду на тим списковима, а они који могу и другима да помажу да не буду.
На прошлој конференцији сам рекао да је ова влат поставила нове стандарде у вођењу изборне кампање, а то је да пошто немају чиме да се похвале, дају нова обећања. Та иста власт је обећала гранични прелаз Наково, а то нисмо добили. Индустријску зону су обећали, ни ње нема. Обећали су станове у Микронасељу, тамо где су темељи у оном блоку, станова нема. Та власт је обећала изградњу пута Кикинда – Башаид и након шест километара нема пута,. Купили су касарну да праве нову индустријску зону јер долази инвеститор из Мађарске, инвеститора нема. Обећали су милијарду годишње инвестиција, ни милијарде нема. Пошто ништа од обећаног нема, треба обећати нешто ново, нешто што је веће и важније од свега претходног. То ново су смислили на основу тога што сви Кикинђани знају и осећају да је вода највећи проблем. Смислиће сада лепу кампању и рећи да ће они који ништа у граду нису урадили изградити фабрику воде. Господин Грбић, члан Већа за екологију и привреду, који је обећао бизнис инкубатор од кога наравно нема ништа, сада нуди нову идеју. Интересантно је да су сви пројекти које он смисли милионски и сви некако треба да се заврше у последњих петнаест дана његовог мандата. То је врло интересантна ствар. Подсетићу вас да је он најавио, у марту прошле године, продају Старог Језера фамозном Азербејџанцу за милион и по евра, а седам и по милиона ће да задужи град и, тобоже, направи фабрику воде. Грбић ће тако да одради послове вредне девет милиона евра и то петнаест дана пре него што му истекне мандат. Како се тога није раније сетио?
Ова власт нема морално право, легитимитет и легалитет да задужује грађане Кикинде. Владају мандатима које је суд оспорио. Ова власт такву одлуку не може да донесе. Одлуке овог типа да се град задужи седам и по милона евра морају се донети општим консензусом па и референдумом. Да неко задужи моје унуче да враћа дугове је најблаже речено скарадно. Одлуку о издавању муниципалних обвезница које је Грбић поменуо треба да донесе Скупштина општине. Која Скупштина, она која има 56 одборника? Ова власт тај пројекат неће бити у стању да реализује и зато је боље да га не обећава. Неће бити у стању да закаже седницу скупштине, а као што су сами рекли седница више неће ни бити. Тако да не знам како ће да штампају те обвезнице. Осим ако на неки волшебан начин пронађу неку идеју да заобиђу закон и да ипaк задуже грађане.
Оно што би ДСС радила у овој ситуацији је следеће. Буџет Кикинде износи око 22 милиона евра. За фабрику воде је потребно седам и по милиона евра. Сматрамо да би петогодишњим пројектом из буџета, без задуживања могла да се изгради фабрика воде. Нека мало склоне своје послушнике са буџета, нека се штеди тамо где то може и верујем да ће моћи то да се уради. Нека ми господа која су ово смислила објасне шта ће нам фабрика воде са азбестним водоводним цевима, а негде их има, или зарђалим цевима. Оно што је наш предлог, када је фабрика воде у питању, је управо оно што сам рекао, да буде грађена из буџета, да се за пет година, колико се ради фабрика, убрзано ради и реконструкција водоводне мреже. Када се фабрика заврши пусти се у здрав водовод и корисник ће имати чисту воду. То је једноставно. Најважније је да за ово питање мора да се постигне консензус. Одлука мора да се једногласно донесе на седници скупштине. Био би пожељан и референдум. Да се грађани, ако се већ задужују одлуче да ли ће да се задужују, а не да их задужује неко само зато што нема са чим пред њих да изађе на изборе.
ДСС ће у понедељак послати захтев, на основу Закона о доступности информација од јавног значаја, од Штаба за решавање проблема са снегом и Јавног комуналног предузећа, пошто су, као је рекао директор Метропаркинга, дали машине које су чистиле снег са паркинг места, да видимо да ли су наплатили своју услугу. Тражићемо информацију да ли је Штаб помагао Метропаркингу, колико је то коштало и да ли су платили ту услугу. Не сумњамо, али желимо да знамо да ли је неко злоупотребио позицију на којој се налази да би помогао директору приватне фирме, или власнику те фирме, а из исте партије.
